Угрожени дневни лептири Србије — подешавање алата за заштиту


Ова страница је посвећена пројекту који се бави истраживањем и заштитом угрожених лептира у Србији. Пројекат предводи Милош Поповић, а финансијски је подржан од стране Rufford Small Grant фондације. Списак најистакнутијих учесника на пројекту дат је на крају странице.


Укратко о пројекту

Наши чланови фотографишу пакленца (Lycaena helle), угроженог, реликтног лептира са Старе планине

Наш претходни Rufford пројекат се може сматрати великим успехом, пошто смо (1) од тада открили три нове врсте дневних лептира у Србији и (2) организовали мрежу људи који заједно раде на развоју базе података о лептирима, њиховом истраживању и заштити. Укупно 198 врста дневних лептира је забележено у Србији, али се наша земља још увек може сматрати једном од најмање изучених у региону. Брзе промене у пољопривреди, расељавање станивништа и промене у економији могу изазвати губитакмногих врста лептира.

Овогодишњим пројектом желимо да ујединимо наше сараднике и заједно унапредимо мапирање и праћење стања дневних лептира у Србији. Неколико обука и мале новчане надокнаде за теренски рад су ту да обезбеде ширу мрежу сарадника. Желимо да унапредимо и начин уноса података, тако што ћемо поставити постојећу базу података на Интернет. То ће олакшати напоран посао мапирања и обезбедити алате за израду нове црвене листе и атласа дневних лептира Србије у будућности. Надамо се да ће освежена црвена листа омогућити бољу процену приоритетних врста за заштиту и да ће омогућити очување најзначајнијих станишта дневних лептира.

Праћење наших најугроженијих дневних лептира (Boloria eunomia, Lycaena helle и Phengaris teleius) ће се наставити током овог пројекта. На крају пројекта послаћемо извештаје одговорним државним организацијама и објавити на нашим страницама. Мапирање недовољно истражених делова ће бити настављено и покриће још већу територију у односу на претходни пројекат уз помоћ развијене мреже волонтера.

На крају, ту су и филмови, текстови, постови, инфо табле и брошуре. Надам се да ћемо имати прилике да нешто научимо једни од других током пројекта и да ћемо заједно помоћи нашим лептирима. Још увек има пуно места за свеже идеје! Слободно нас контактирајте, ако желите да помогнете нашем тиму.

Новости

Почиње додела грантова за попис дневних лептира

Позивамо све чланове да шаљу извештаје о забележеним врстама дневних лептира са терена у близини свог пребивалишта, јер је у оквиру пројекта обезбеђено финансирање путних трошкова. Надамо се да ћемо тако помоћи свим нашим члановима да уживају у посматрању лептира и, у исто време, помоћи бољем познавању и заштити ове групе инсеката код нас. Неопходно је само испунити формулар за доделу грантова, кога можете преузети са ове адресе. Сретан „лов“ на лептире жели вам пројектни тим!

Излет на Хомоље

Први заједнички терен ове године одржали смо на Хомољски планинама. Кратак текст о догодовштинама са терена спремио је Мирослав Миљевић и можете га прочитати на овом линку.

Први терени на југоистоку земље

Средином маја се кренуло са првим озбиљним теренским истраживањима. Циљ је био да се обиђу терени крајњег југоистока земље, укључујући и оне у околини Прешева где је пре две године нађена нова врста лептира за фауну Србије, мала зорица (Аntocharis gruneri). Између осталог обишли смо јужне падине Старе планине, околину Пирота, Бујановца и Прешева, као и долину реке Пчиње. На теренима у околини Пирота смо се придружили колегама из биолошког друштва „Др Сава Петровић“ који су тамо организовали орнитолошки излет. Због обилних киша које су задесиле Србију у првој половини месеца маја бројност лептира је била доста смањена и многе пролећне врсте су имале краћи период лета. Занимљивији налази су: Muschampia cribrellum, Zerynthia cerisy, Pyrgus sidae, Pyrgus serratulae, Melitaea arduinna као и један налаз врсте Euchloe ausonia у подножју Рујан планине. Из долине Пчиње је нарочито интересантан налаз скакавца Anacridium aegyptium (Linnaeus, 1764), која да сада није била забележена за фауну Србије.

Одржан је семинар на Космају

Поводом пројекта, у периоду од 22. до 25. маја на планини Космај у близини Београда одржан је мали ентомолошки састанак. Тема састанка била је планирање и организација теренских активности у склопу пројекта, као и неопходне припреме и консултације у вези базе података о инсецтима Србије, која треба да се постави на Интернет. Састанку су присуствовали и наши нови чланови, те је организована и обука за распознавање дневних лептира и унос података у нашу базу. Надамо се да ће се нови волонтери укључити слањем својих извештаја о забележеним врстама дневних лептира. Све то су пратили свакодневни заједнички излети по околини уз фотографисање лептира и других инсеката. Наравно, један такав скуп није могао да прође и без „ентомолошког котлића“, који је постао традиција.

Животни циклус мочварног мравника. Слика: Александар Поповић.

Нови лого пројекта

Слика која ће красити овогодишњи пројекат је новооткривена врста, мочварни мравник (Phengaris teleius). Мочварни мравник је угрожен лептир коме прети изумирање у Србији услед исушувања влажних станишта, па смо одлучили да ову годину посветимо њему. Аутор слике је као и раније мој отац, Александар Поповић.

Терен на Старој планини

Потрага за пакленцем (Lycaena helle) ове године није била сасвим успешна због кише која је падала током маја и јуна. Ипак, сада знамо да пакленац насељава простор од Понора, преко Стражне чуке све до Копрена. Претпостављамо да се ова врста може наћи и на простору између Три чуке и Вражје главе, али ћемо то моћи да потврдимо тек наредне године. Такође, ове године смо пронашли мозаичног скелара подно Басарског камена на Видличу, тако да је његова дистрибуција у Србији сада знатно проширена на готово цео јужни (кречњачки) део Старе планине.

Овом приликом желимо да се захвалимо ЈП Србијашуме, а посебно Дарку Ђорђевићу на помоћи приликом истраживања Старе планине.

Мозаични скелар (Muschampia cribrellum)
Пакленац (Lycaena helle)

Терени на југу и нова врста за Србију

Пиргавац пешчаник (Pyrgus cinarae)

Током другог обиласка терена на југу Србије имали смо задовољство да забележимо једну нову врсту дневног лептира код нас. Да ствар буде занимљивија, лептира је први спазио наш најмлађи члан, Ђорђе Радевски. Реч је о врсти Pyrgus cinarae, кога смо назвали пиргавац пешчаник због беле шаре у облику пешчаног сата на горњим крилима. Он се још може срести у суседној Македонији и бугарској. Овим открићем, број врста дневних лептира код нас је повећан на 199. ...jош само један за 200 :)

Наша петочлана теренска екипа се захваљује Православној епархији врањској на подршци током теренских истраживања.


Семинар и терени у околини Темске

Почетком јула одржан је семинар у оквиру традиционалног кампа за студенте биологије у селу Темска, у подножју Старе планине. Поред незаборавних терена до највиших врхова Старе планине, одржано је кратко предавање везано за текући пројекат и базе података. Учесници лептирашке секције су имали и то задовољство да присуствују откривању новог станиште угрожене старопланинске болорије (Boloria eunomia) испод Миџора. Пошто су постојећа станишта су у мањем или већем степену уништена изградњом ски центра, надамо се да ће ово откриће помоћи да се последње популације старопланске болорије у Србији сачувају.


Цртеж: Димитрија Савић

А како нам је било најбоље се види из приложеног цртежа који је нацртала Димитрија из биолошког друштва „Др Сава Петровић“.

Семинар у Вршцу

Захваљујући нашим пријатељима из организација Геа и Протего, нешто више о овогодишњем пројекту су сазнали и грађани Вршца. Овај град је био домаћин малог семинара о врстама од значаја за Натура 2000 подручја Европе. Централни догађај семинара је била неколицина занимљивих предавања и плодна дискусија везане за угрожене врсте биљака и животиња. Порет тога, имали смо и малу шетњу Вршачким планинама, које представљају праву оазу живог света унутар равничарске Војводине. Презентацију нашег пројекта која је приказана грађанима Вршца можете преузети у ПДФ формату. Још један од резултата ове сарадње је пројекат, као и књижица са најзначајнијим заштићеним врстама у Европској Унији. Она је доступна за преузимање са странице организације Протего.


Популациона екологија мочварног мравника

Уз финансијску подршку Butterfly Conservation Europe, а у сарадњи са удружењем Riparia и Јавним Предузећем „Палић-Лудаш“ организован је летњи камп на Лудашком језеру. Од 15. јула до 28. августа 4-8 људи је учествовало у теренским активностима током којих смо маркирали преко 4000 лептира. Циљ истраживања је био да видимо колика је популација мочварног мравника и да ли су популације лептира повезане. Надамо се да ће то помоћи очувању ове угрожене врсте у Србији.

Поред тога, учесници семинара су имали прилике да науче како се користе основни GIS алати (GPS, QGIS) и како се процењује величина популације одређене врсте (програм MARK). На крају лепо смо се забавили планирањем неколицине експеримената на терену, иако ни један од њих није успео. Било како било, једно искуство више! :)

Велико хвала Мартини (Хрватска) и Рудију (Словенија) на стручној помоћи као и запосленим у предузећу „Палић-Лудаш“: Оту, Сандри, Весни, Бенцу, Криштофу и Себастијану.

Терен на Тари

Тара је једна од најлепших планина Србије, једно од места које желите да посетите много пута. Временске прилике нам у 2014. нису ишле на руку, па смо успели да је обиђемо само једном, од 13. до 16. августа. Иако је боравак био кратак, уживали смо у њеним лепотама и успели да обиђемо неке разноврсне и импресивне терене.

Што се дневних лептира тиче, забележили смо 60 врста, међу којима се издвајају занимљиве и ретке врсте Coenonympha orientalis, Hipparchia statilinus и Aricia anteros. (Слике и текст: Мирослав Миљевић)

Обилазак Ђердапа

Национални парк Ђердап је једна од неколицине атрактивних локације које нисмо до сада посећивали. Ипак, ове године смо коначно успели да договоримо две кратке посете у оквиру херпетолошких истраживања и упоредимо богатство херпетофауне са богатством фауне дневних лептира. Успут, неколицина празних УТМ квадрата са мапе полако се пуне новим уносима.

Промо материјал о мравницима

Поделите знање о мочварном мравнику са другима! За почетак можете преузети брошуру о овој врсти у ПДФ формату. Уколико се пак запутите у Суботицу, свратите до центра за посетиоце на Лудашу и погледајте нове инфо табле о мравнику. Слободно замолите управљаче да вас одведу до влажних ливада које овај лептир насељава и уживајте фотографисању и посматрању дивних плавих летача.


Подаци и база података

Од недавно можете погледати нашу базу података о дневним лептирима и на нету! Систем омогућава једноставан унос теренских посматрања и пружа увид у распрострањеност и екологију инсеката у Србији. Но, баците и сами поглед на базу и прикључите се нашем кругу сарадника.

У склопу пројекта подељено је преко педесет грантова и пристигло нам је укупно 42 извештаја са терена. Велико хвала свима који су се прикључили мапирању дневних лептира ове године. Због вас смо оборили рекорд и сакупили највише података од како постоји база! Када се среде извештаји имаћемо преко 9000 уноса само за дневне лептире, а каква је тренутна ситуација у поређењу са протеклим годинама можете видети на графику.


Књига о лептирима Старе планине

Из штампе је недавно изашла још једна наша публикација коју издаје Јавно Предузеће „Србијашуме“ у сарадњи са ХабиПротом. Дугогодишњи рад на терену је преточен у двојезичну књигу (српски, енглески) која приказује свих 166 врста дневних лептира које су до сада забележене на Старој планини у Србији. Уз кратак опис врсте дата је по једна сличица, али и детаљна мапа која приказује старе и нове налазе. Због тога се надамо се да ће књига бити занимљива и научницима, али и туристима којих је све више на планини.

Почела је нова сезона!

Наша база података бележи нове налазе! Већ у фебруару је регистровано осам врста дневних лептира. У марту је број забележених врста порастао на чак 19 (125 уноса), а средином априла на 37 (561 унос). Оно што нас посебно радује је број сарадника који су нам уступили своје податке! За сада имамо 34 аутора налаза од којих је добар део регистрован на сајту и шаље нам свакодневно своје податке и слике. Све у свемо, ово је велики успех за Алцифрон тим, ХабиПрот и наш пројекат.


Укратко о пројекту на папиру

Најчешће врсте дневних лептира
Брошура о пројекту

Ближи се крај нашег пројекта, па смо припремили малу брошуру са основним информацијама о нашим недавним активностима. Као и до сада, поред штампане верзије можете преузети ПДФ документ. Поред тога можете погледати и неколико текстова о нашим дневним лептирима на Википедији. Неколико текстова је ту, а ви их можете унапредити, допунити или додати текстове о врстама које још увек нисмо унели. ХабиПрот је израдио и једну кратку брошуру са најчешћим врстама које се могу срести код нас коју такође можете да преузмете као ПДФ. Идеја нам је да овом публикацијом приближимо лептире школарцима и осталим људима који би волели да сазнају шта се од лептира може срести у њиховом дворишту.

Као и у претходном пројекту, поново смо припремили мајице, које краси наш нови лого — животни циклус мочварног мравника. Контактирајте нас док трају залихе уколико желите да добијете једну мајцу за себе.

Инфо табла о пакленцу на Старој планини

Инфо табла на Понору (Стара планина)

Пакленац (Lycaena helle) је један од најугроженијих лептира у Србији, па смо се побринули да посетиоцима Парка Природе „Стара планина“ скренемо пажњу на његово постојање. Надамо се да ће инфо табла помоћи свима који желе да посматрају и фотографишу ову реликтну врсту, али и да обрате пажњу на рањива станишта око планинских потока и да их не уништавају.

Дизајн инфо табле можете да преузмете у ПДФ формату.


Лептири на видео траци!

Од данас можете погледати неку од епизода серијала „Царство дневних лептира“, првог документарног филма у Србији који се бави лептирима. Филмови су кратки, у трајању од пет до десет минута и обрађују неколико занимљивих подручја за дневне лептире и пар врста којима је потребна наша заштита. Прва епизода је већ спремна, а наредне ће излазити на сваких месец дана. Уживајте! ;)



Људи и организације укључене на пројекту

Руководећи тим на пројекту:
Укључене невладине организације:
Милош Поповић
Милан Ђурић
Иван Меденица
Јелена Шеат
Михаило Вујић
Аца Ђурђевић
Иван Тот
Ђорђе Радевски
Мирослав Миљевић
ХабиПрот, Београд
Биолошко друштво „Др Сава Петровић“, Ниш
Riparia, Суботица
Јавно Предузеће Палић-Лудаш
Православна епархија врањска
Србијашуме



© Милош Поповић, 2014-2015.